Oči javnosti, dobrodošli u mali univerzum jednog srpskog tradicionalnog opanka koji je rođen 15.oktobra.2015. izgleda veoma vetrovitog meseca.Za razliku od svega što nam se danas dešava, uspeo sam da pronađem svoj unutrašnji mir,i da odolim zubu vremena koji nagriza sve ono što je nekada davno vredelo.Boli me duša,jer kao dete pamtim vreme kada smo svi živeli spokojno i u slozi. Danas ništa ne vredi,ni novac,ni reč,ni ljubav,ni čovek. Teško je danas pronaći slogu u familiji, a kamoli u naciji. Sve se nekako pretumbalo, razorilo i raspalo.
Pre neki dan sam naleteo na dedine stare opanke, koje su me inspirisale da krstim ovaj svoj blog u OPANAK. To me je podestilo na dane kada se živelo lepo, bez trzavica i nervoze. Verujem da je čovek mogao tada na ulici da pronađe i nasmejana lica. Sa žaljenjem konstatujem da takvih osmeha danas na ulici nema. Svi ćemo mi jednog dana u tim istim opancima na onaj svet, ali dok to vreme ne dođe, dajte da sačuvamo razum i mir, dajte da vratimo osmeh na lica, jer pred predake se ne sme pognute glave. Razumem ja da se moramo menjati, ali kroz te promene ne smemo izgubiti sami sebe. Mi smo ono što jesmo, što su generacije iza nas stvarale i što su nam ostavile, to smo mi. Ako zaboraviš ko si, pogledaj gde si i videćeš da ne smeš da dozvoliš da se sve u tebi promeni. Čovek si onoliko, koliko činiš drugima, dobro čini i dobrom se nadaj.
Došlo neko čudno vreme u kome smo zaboravili šta to beše moral. Na televiziji rijaliti programi,i audicije truju našu omladinu. Ako ne znaš da pevaš, onda sigurno umeš da se kompromituješ i skidaš pred kamerama. To su slike svakodnevnice koje razaraju mlad mozak, a mi smo krivi što smo to dozvolili. Vratimo se korenima, da bi se setili moralnih vrednosti, pa ako i tada bude nešto trebalo da se menja, menjaćemo. Samo nemoj da zovemo kič i šund moralom. Došlo vreme gde pop svog sina uvlači u crkvu, ne zbog vere, već zbog para. Došlo vreme gde brat bratu više ne veruje. I priroda nam preti, nekad poplavama, nekad sušama, kao i da nam ona govori da smo preterali. Često se možeš više osloniti na neznanca, nego na rod rođeni. Nikada mi neće biti jasno, zašto smo morali uništiti nešto što je vredelo. Uništili smo poverenje naroda, a ono se najteže gradi. “Stari opanak” vidi sve iz svog ugla kroz prizmu tradicije, pa će vam svoje mišljenje o svemu i svačemu ovde preneti. Govorićemo o svemu, pa dokle stignemo prašnjavim sokacima u našim opancima.
OPANAK 